Школске клупе у ОШ „ЛИЈЕШЋЕ“ су све празније – 31 ЂАК ЧУВА ПОДРУЧНА ОДЈЕЉЕЊА
Број ученика у Јавој установи Основна школа /ОШ/ „Лијешће“ у посљедњих петнаестак година готово је преполовљен.
Директорица Нада Гостић, наводи да је ову школу 2008. године похађало 305 ученика, а данас тек 176. Тим бројем обухваћена су и подручна одјељења у Винској, Доњем Клакару и Горњем Клакару гдје наставу похађа 31 ученик.
Да су школе важан индикатор демографске слике и одлива становништва усљед евидентног негативног природног прираштаја и миграција, свједоче подаци школе „Лијешће“ која дијели судбину многих школа у Српској.
Гостић наглашава да се ситуација драстично промијенила у задњих 10 – 15 година и прави паралелу текуће са 2008. годином.
– У подручном одјељењу Винска било је 26 ученика и радила су три одјељења – данас је тамо само 10 ученика. У подручном одјељењу Горњи Клакар била су 24 ученика – сада осам, док је у Доњем Клакару 2008. године било 28 ученика – сада 13 -, свједочи Гостић.
Према њеним ријечима евидентан је пад броја ученика у свим мјесним заједницама на подручју општине, али и у читавој Републици Српској.
Истина, ђака је мало али на радост ученика и њихових родитеља, учионице вишћанске петољетке нису празне. Ученици не морају да путују, а образовање стичу готово на кућном прагу гдје и многе генерације прије њих, у својом мјесту.
Ученици, вриједне радилице, пуни су ведрине и жеље за радом, знају и поштују школски ред и воле своју школу.
– Мени је лијепо у школи, а најдража ми је математика. Сви смо другари. У школу долазим бициклом или пјешке, како – кад -, каже ученица четвртог разреда Ангелина Васић из Горњег Клакара.
У клупи поред сједи Вишћанин Андреј Дубов. Други је разред.
– Лијепо је, играм се са дјецом, а математику највише волим -, каже овај дјечак.
Сергеј Трифковић додаје:
– Супер је овдје. Ишао сам у другу већу школу, али овдје је љепше -, искрено ће он.
Просвјетни радници кажу да је образовање основа свега без којег нема напретка. За комбинована одјељења са малим бројем ђака кажу да имају и своје предности, првенствено јер имају могућност да се више посвете индивидуалном раду са ученицима.
– Предност малог дјељења је у готово индивидуалном раду, што можемо више пажње посветити сваком ученику и може се боље пратити развој и напредовање. С друге стране, мана је што дјеца немају више другара да се друже -, каже учитељица Вања Видић која са колегиницом Звјезданом Стјепановић држи наставу у Винској.
По броју ђака, другачија ситуација није ни у Доњем Клакару. Тамо је осам ученика. По двоје другог и четвртог и четири ученика у трећег разреда дочекује само једна учитељица – Мирјана Кајтазовић.
– Дјеца су самостална, можемо се ослонити на самосталан ученички рад када се ради са осталим разредима. Та самосталност ће им много значити када у шестом разреду дођу у „чиста одјељења“. Потешкоћа је то што нису навикнути на групни облик рада јер нема довољно ученика. Сви су другари, али пожеле да их је више -, констатује Кајтазовић.
Она је у ову школу дошла прије мјесец дана.
– Ово је за мене ново искуство, тачно је мјесец дана како сам почела радити у комбинованом одјељењу тако да се полако сналазимо и ученици и ја, упознајемо се међусобно као и са радом у комбиновамом одјељењу -, казала је Кајтазовић.
Весна Џабић је други разред и живи у Доњем Клакару, док је њен друг из школских клупа Ведран Друговић из Горњег Клакара.
– Мени је лијепо када се дружимо. Имам седам другара у школи. Пуно урадимо у школи. Код куће урадим задаћу, а онда помажем мами -, каже Весна.
– Добро је у школи, али бих волио да нас је више. Долазим бициклом или пјешке, а некада ме довезу тата или дјед. Кад сам слободан одем негдје, провожем се бициклом и тако проводим слободно вријеме -, рекао је Друговић.
Граја и жамор дјеце све су тиши и у Доњем Клакару, лијепом живописном селу.
Док су Горан Патковић и Стефан Видић, ученици трећег разреда, утврђивали градиво прокоментарисали су да им је добро у школи са другарима и учитељицом.
– Имам шест пријатеља у школи, а код куће се дружим са браћом и сестром -, рекао је Патковић, док Стефан Видић има и жеље:
– Добро је у школи, имао ТВ, лаптоп, само бих волио да имамо дворану за физичко-.
Јована Броћило једна је од укупно два првачића у овој школи.
– Оцјена још нема. Волим ићи у школу, а најдраже ми је ликовно -, каже ова дјевојчица.
Вера Марковић и Ина Башић су учитељице које уче 13 ђака у Доњем Клакару.
Када је настава у питању, Башић каже да ђаци у комбинованом одјељењу нису ускраћени ни за шта и не заостају ни по чему у знању за вршњацима из градских средина.
– Сваког ученика познајем веома добро и знам колико може, тако да је лијепо радити у оваквом одјељењу. С друге стране мало је комплексније одрадити комплетно градиво у тројној комбинацији за један час, и ту се понекад јаве потешкоће. У суштини је лијепо радити у подручној школи -, објашњава учитељица Башић своја просвјетарска искуства из Доњег Клакара.
Осврнула се и на неизвјесну будућност школе у овом селу.
– Нажалост, пад броја ђака је највећи пролем. Овдје радим скоро осам година и сваке године се полако осипа број ученика -, подвлачи Башић.
Директорица ОШ „Лијешће“ Нада Гостић каже да је школа у Винској најопремљенија у Броду, док су објекти у Доњем и Горњем Клакару у лошијем стању.
– Школа у Винској је реновиранa. Ту је новац уложила породица Станисављевић, све je ново и мислим да је школа у Винској најопремљенија на подручју наше општине. Нешто лошија ситуација је у друге двије школе. У Горњем Клакару је урађен нови кров, али треба још улагања. Школа у Доњем Клакару, која се дијелом користи за потребе мјесне заједнице, је у најлошијем стању и потребно је доста радити на опремању објекта -, навела је Гостић.
Од потребе за улагањима у школске зграде, више забрињава чињеница да на јесен у овој школи неће моћи формирати одјељење првог разреда.
– Ми нигдје нећемо моћи формирати одјељење првог разреда, чак ће и у централној школи бити комбиновано одјељење. Значи, два до три првачића по школи је максимум, и у централној и у подручним одјељењима -, изјавила је Гостић.
Страхује због неисвјесне будућност школе због недовољног броја ђака.
– Падамо са бројем ученика, што нам говори да у наредном периоду наша школа неће моћи бити самосталан правни субјекат -, констатује она.
Гашење самосталности школе значило би велики губитак за ученике, наставнике и мјештане села у којима су школе центар културног и друштвеног живота. Будућност је тешко предвидјети, али се треба надати и радити на томе да дјечија граја у школама у Лијешћу, Винској, Доњем Клакару и Горњем Клакару не остане само успомена. Д.И.
